Čini dobro i dobrom se nadaj

Redovno činjenje dobrih dela smanjuje rizik

od prerane smrti za 44% – što je bolji učinak

od redovnog vežbanja.

U ranim fazama studija, naučnici su uspeli

zaključiti jednu činjenicu: naš mozak je fizički

podešen da pomaže drugima.

Brojne studije sprovedene u različitim

vremenskim periodima i državama su

zaključile jednu zajedničku stvar: Altruistične

emocije – „droga pomagača“ – stvaraju fiziološke reakcije u telu tako što povećavaju

nivo hormona oksitocina – zbog kojeg se osećamo dobro, smanjuju nivo stresa i

poboljšavaju imunitet (viši nivo zaštitnih antitela). Altruizam u nama izaziva

hemijsku reakciju sličnu onoj koju izaziva i istinska ljubav.

Osećanje sreće čuva zdravlje

Nova saznanja pokazuju da je i

osećanje sreće značajno za

očuvanje zdravlja.

Dužina života ne zavisi toliko od

klasičnih faktora rizika, kao što su

hipertenzija, holesterol, nasleđe,

gojaznost i slično, već od stepena

sreće koji smo ostvarili. Važna je i

lična, porodična, sreća na poslu…

Ostvarenom srećom se preko

endorfina povećava

koncentracija azot-monoksida.

Azot monoksid se s pravom se

naziva i „iskra života“, jer

podizanje njegovog nivoa u

organizmu jača imunitet i

moždane aktivnosti, pomaže u

procesu isceljenja, i sprečavanja

degenerativnih bolesti, a smatra

se i najboljom vezom između uma

i tela…